MOJA ISKUSTVA, A CERKINO SAZREVANJE !!!!!

                           Ponekada covek pomisli da je pun iskustva, mudrosti i zeli da to pokaze i podeli sa drugima. Naravno da to najvise zeli da podeli i pokaze sa svojim najblizima odnosno sa svojom decom. Verujem da i drugi roditelji razmisljaju slicno meni i da ne vidimo cesto nase greske koje pravimo misleci da cinimo najbolje za nasu decu. Zaboravimo sebe u njihovim godinama, nase odrastanje, tvrdoglavost, drskost mladalacku, nezainteresovanost i sve ostale tadasnje nase vrline. Spadam u one roditelje koji imaju svoje stavove „nepogresive“ i naravno da ja „znam“ sta je to najbolje za njih u njihovom pubertetu i odrastanju. Znaci spadam u grupu strogih roditelja, niti mi je lako niti uzivam u ovom priznanju, ali me je pismeni zadatak  is Srpskog jezika koji je napisala moja cerka Irena Nuhanovic naterao da napisem ovaj blog.
                          Pre neki dan sam sedeo u servisu i dobijem poruku moje cerke „saljem ti moj pismeni iz Srbijane, procitaj obavezno“, pa evo njenog pismenog zadatka:
                          „Kada sam bila mala nisam bas mogla da shvatim sta znaci osecati. Kao sto nisam znala mnoge stvari, tako nisam znala ni ono po meni najbitnije kako prepoznati osecanja. Uvek sam bila radoznala, i naravno trudila sam se da shvatim sve sto nisam razumela. Bilo je tesko. Puno nerazumevanja oko mene. Porasla sam. Ucili su me da je srce organ koji u nasim telima, i da nas njegov rad odrzava zivima. Ali niko mi nije rekao se se iz srca oseca. To sam verovatno morala sama da naucim. Za mene je srce najvaznije i to ne samo u nasem telu da „radi“ kao organ.Verovatno ce postojati oni koji ce misliti da nisam u pravu i verovatno cete se pitati zasto tako mislim. Zato sto je srce za mene nesto sto se ne moze kupiti novcem. Za mene ono nema novcane vrednosti i nije za prodaju. Njime se oseca, a osecanja se ne mogu ni kupiti a ni prodati. Kada nekome poklonite emociju, iz srca, ta osoba  treba da bude srecna, jer ste joj poklinili deo sebe. Kada shvatite da nesebicno dajete drugima, iz srca, bogati ste svojom dobrotom i toplinom, i nesvakidasnjim gestom. Malo je ljudi koji umeju da daju, a da pritom ne traze nista za uzvrat. Takvi ljudi su srecni jer srecne cine i druge davajuci deo sebe. Srce je zaista vredno i nezno da biste ga stavljali na „prodaju“. Mnogo je lepse osecati nego srce materijalisati na bilo koji nacin. Osecajte. Srce je bogatstvo koje se ne prodaje i ne kupuje, sluzi tebi i drugima koji to zasluzuju poklanja.“
                            Podelio sam sa vama njen pismeni zadatak jer covek prepozna dete i njegova razmisljanja, cesto smo u nasim obavezama, brigama, teskim vremenima finansijskim, a onda se okrenes oko sebe i shvatis da oni rastu na svoj nacin i da sticu svoja iskustva i prave svoje stavove.