Te davne 1966.g., sam bio veoma bolesljiv kao dete i cesto sam morao da idem u tzv., dispanzer u Zemunu, naravno to su danas Domovi zdravlja. S obzirom da sam tada bio dete, samostalnog zanatlije i domacice, sam moj odlazak do tih tadasnjih bastiona „salterske sluzbe“, je za mene jos tada bio jedan frustirajuci trenutak. Sam pogled u knjizicu gde je pisalo da sistem osiguranja je po osnovu samostalnog zanatlije, redovno sam dobijao preziruci i ponizavajuci pogled tih zena koje su radile iza saltera. Naravno tek kasnije kada sam ulazio u pubertet moja drskost i bezobrazluk je to resavalo verbalnim putem, naravno bez psovki.
Naravno da sam tadasnji sistem razmisljanja je omogucavao da se taj bastion „saltera“ primenjivao na bilo kom mestu i bilo kojoj ustanovi, samo su se razlikovali u velicini samih saltera i broju zaposlenih na njima. Zavrsavajuci osmi razred svi roditelji brinu brigu sta i gde sa detetom, u koju skolu srednju ih upisati. Ja sam zeleo da zavrsim ugostiteljsko – turisticku skolu, otac se nije bunio, ali majka ni da cuje. Njena prica se svodila te davne 1973. godine, (sve godine u ovom blogu koje pominjem su mi nekako „davne“, zakljucio sam da ni vreme nije sto je nekada bilo) da moram da zavrsim srednju ekonomsku skolu pa da se zaposlim negde u kancelariji ili na salteru. Eto sudbine, ja zavrsih skolu, a saltera se ne dokopah nikako, i dalje sam bio sa one druge strane gde sada crtaju i neke bastion linije to je valjda stil prenesen iz EU zemalja. U nasem servisu imamo kolegu koji je kod nas zaposlen 35 godina, zbog njegovog malo narusenog zdravlja dosli smo u situaciju da raskinemo nasu saradnju, jedan od tuznih trenutaka u nasem servisu. Pripremili smo svu papirologiju i krecemo od bastiona do bastiona, svuda dokazuju da nedostaje 24 godine placenih doprinosa, u tom trenutku koliko god da znate da ste ispravni dolazite u situaciju da se branite i objasnjavate da je to nemoguce. Oni i dalje tvrde da smo uslovno receno prevarili i pokrali naseg radnika u nizu od 24 godine. Setamo se satima od Pezijskog i invalidskog gde tvrde da smo sve platili, svih 35 godina, i da ne dugujemo ni jednu jedinu uplatu po listi obracunatih plata, a u Birou za zaposljavanje kazu da smo po njima prevaranti. Setih se proverenih trikova, odoh u obliznju radnju natovarih se sokovima, kafom, viskijem, cokoladom i udarih na bastion, ali ne goloruk.Bastion popusti, zainteresova se malo i u roku od pola sata nadjose kompletnu dokumentaciju. Moram kazati opet sam se osecao kao decak iz dispanzera i da je osecaj UZASAN.
Kratak zakljucak BASTIONI SE PROMENITI NECE, I ZATO NE IDITE NA NJIH GOLORUKI.
Naravno da sam tadasnji sistem razmisljanja je omogucavao da se taj bastion „saltera“ primenjivao na bilo kom mestu i bilo kojoj ustanovi, samo su se razlikovali u velicini samih saltera i broju zaposlenih na njima. Zavrsavajuci osmi razred svi roditelji brinu brigu sta i gde sa detetom, u koju skolu srednju ih upisati. Ja sam zeleo da zavrsim ugostiteljsko – turisticku skolu, otac se nije bunio, ali majka ni da cuje. Njena prica se svodila te davne 1973. godine, (sve godine u ovom blogu koje pominjem su mi nekako „davne“, zakljucio sam da ni vreme nije sto je nekada bilo) da moram da zavrsim srednju ekonomsku skolu pa da se zaposlim negde u kancelariji ili na salteru. Eto sudbine, ja zavrsih skolu, a saltera se ne dokopah nikako, i dalje sam bio sa one druge strane gde sada crtaju i neke bastion linije to je valjda stil prenesen iz EU zemalja. U nasem servisu imamo kolegu koji je kod nas zaposlen 35 godina, zbog njegovog malo narusenog zdravlja dosli smo u situaciju da raskinemo nasu saradnju, jedan od tuznih trenutaka u nasem servisu. Pripremili smo svu papirologiju i krecemo od bastiona do bastiona, svuda dokazuju da nedostaje 24 godine placenih doprinosa, u tom trenutku koliko god da znate da ste ispravni dolazite u situaciju da se branite i objasnjavate da je to nemoguce. Oni i dalje tvrde da smo uslovno receno prevarili i pokrali naseg radnika u nizu od 24 godine. Setamo se satima od Pezijskog i invalidskog gde tvrde da smo sve platili, svih 35 godina, i da ne dugujemo ni jednu jedinu uplatu po listi obracunatih plata, a u Birou za zaposljavanje kazu da smo po njima prevaranti. Setih se proverenih trikova, odoh u obliznju radnju natovarih se sokovima, kafom, viskijem, cokoladom i udarih na bastion, ali ne goloruk.Bastion popusti, zainteresova se malo i u roku od pola sata nadjose kompletnu dokumentaciju. Moram kazati opet sam se osecao kao decak iz dispanzera i da je osecaj UZASAN.
Kratak zakljucak BASTIONI SE PROMENITI NECE, I ZATO NE IDITE NA NJIH GOLORUKI.
KOMENTAR