Od skoro sam na drustvenim mrezama, potpomgnut mojom drugaricom i njenim putokazima pokucah na vrata f , tw, bloggera i odstampah licnu kartu mog servisa tj., dodjosmo do naseg sajta. Bavimo se drustvenim mrezama onoliko koliko znanje, umesnost i trenutna inspiracija to omoguci, po mojim kriterijumima to je dobro, a pretpostavljam da bi strucnjaci u ovim drustvenim medijima rekli da to mora i moze bolje.
Ovaj uvod sam napravio iz razloga sto iz svih drustvenih mreza u kojima se pojavljujemo radjaju se nova poznanstva, druzenja i naravno sasradnje sto vezano za moj posao a i vezano za neka druga drustvena desavanja. Zelim da prepricam jedan dogadjaj sa tvitera koji je ispao simpatican a mozda nam malo pomogne da se bolje organizujemo, recimo gde drzati rezervni kljuc od naseg ljubimaca. Zavrsio sam te veceri posao, dosao kuci i posle odredjenog vremena sednem ispred ovog prozora u svet i zavirim, sta zavirim, odlutam u svet tvitera. Posle sat vremena, vec je proslo 22 sata, procitam da nas tviteras ima problema oko automobila, posaljem mu u DM moj mobilni zbog brzeg dogovora, on me momak nazove i reci mi kako njegova devojka ima neresiv problem. Ona je sa sluzbenim autom otisla do Krnjace i tamo je obavljajuci nesto izasla iz automobila i ostavila upaljen auto sa kljucem u kontakt bravi, posle izvesnog vremena od par minuta automobil sam od sebe zakljucao. Naravno da se auto samozakljucao jer mu je to tako zadato funkcijom iz kompjutera koju poseduje radi bezbednosti. Situacija ni malo laka za resavanje u trenutku a ipak po malo i smesna, stojite uz auto koji je upaljen, zakljucan a kljucevi u kontakt bravi vas blago nerviraju. Opet resenje postoji ali devojka nema telefon od coveka koji je zaduzen za rezervne kljuceve svakog vozila iz njene firme, posle izvesnog vremena moj drug sa tvitera i ja se cujemo i on mi rece da se devojka snasla i dosla do telefona kolege sa posla koji je zaduzen za rezervne kljuceve. Naravno kao i sve u Marfijevom zakonu, mora da ima svoj rasplet, a ovaj rasplet se nalazi na Novom Beogradu, pa stvarno ta situacija postaje i komicna, Krnjaca + problem + N.Beograd + Krnjaca = resen problem.
Ovaj uvod sam napravio iz razloga sto iz svih drustvenih mreza u kojima se pojavljujemo radjaju se nova poznanstva, druzenja i naravno sasradnje sto vezano za moj posao a i vezano za neka druga drustvena desavanja. Zelim da prepricam jedan dogadjaj sa tvitera koji je ispao simpatican a mozda nam malo pomogne da se bolje organizujemo, recimo gde drzati rezervni kljuc od naseg ljubimaca. Zavrsio sam te veceri posao, dosao kuci i posle odredjenog vremena sednem ispred ovog prozora u svet i zavirim, sta zavirim, odlutam u svet tvitera. Posle sat vremena, vec je proslo 22 sata, procitam da nas tviteras ima problema oko automobila, posaljem mu u DM moj mobilni zbog brzeg dogovora, on me momak nazove i reci mi kako njegova devojka ima neresiv problem. Ona je sa sluzbenim autom otisla do Krnjace i tamo je obavljajuci nesto izasla iz automobila i ostavila upaljen auto sa kljucem u kontakt bravi, posle izvesnog vremena od par minuta automobil sam od sebe zakljucao. Naravno da se auto samozakljucao jer mu je to tako zadato funkcijom iz kompjutera koju poseduje radi bezbednosti. Situacija ni malo laka za resavanje u trenutku a ipak po malo i smesna, stojite uz auto koji je upaljen, zakljucan a kljucevi u kontakt bravi vas blago nerviraju. Opet resenje postoji ali devojka nema telefon od coveka koji je zaduzen za rezervne kljuceve svakog vozila iz njene firme, posle izvesnog vremena moj drug sa tvitera i ja se cujemo i on mi rece da se devojka snasla i dosla do telefona kolege sa posla koji je zaduzen za rezervne kljuceve. Naravno kao i sve u Marfijevom zakonu, mora da ima svoj rasplet, a ovaj rasplet se nalazi na Novom Beogradu, pa stvarno ta situacija postaje i komicna, Krnjaca + problem + N.Beograd + Krnjaca = resen problem.
Svi smo imali takve ili neke slicne probleme koji su iz trenutka brige i nervoze dovodili nas u komicne situacije, neka nam ova prica pomogne da dobro razmislimo gde i na kom mestu drzati rezervne kljuceve od kola i ne zaboravimo da elektronika nas nekad dovede u situaciju da se sami sebi nasmejemo.
KOMENTAR