U 15. veku izraz „guma“, odnosno „pneumatik“ je korišten za gumu, koja je oblagala metalne točkove na drvenim kolima za transport. Prva vulkanizirana guma se pojavila 1839. godine i izmislio ju je  Charles Goodyear. On je koristio proces vulkanizacije prilikom izrade. Vulkanizacije je proces u kojem se sumpor dodaje gumi kako bi bila fleksibilniji i izdržljiviji materijal. Prvi put je vulkanizirana guma korištena kao pneumatik za biciklu. John Dunlop je napravio pneumatik za biciklu svoga sina kako bi mu vožnju učinio prijatnijom i udobnijom na grubom seoskom putu. Videvši pozitivne retzultate sa bicikla, počinje da koriste pneumatike ovog tipa i za automobile.

Svi ste čuli za Goodyear i Dunlop pneumatike. Sada znate (ako niste znali) i po kome su dobile ime.

Od vremena Goodyear-a i Dunlop-a do danas, pneumatici su se razvijali, korišćeni su novi procesi pravljenja, performanse su bile sve bolje… Danas imamo tri tipa pneumatika: letnje, zimske i pneumatike za obe sezone. 

Letnje gume

Ljetne gume su projektovane kako bi dale izvrsnu kontrolu i visoke performanse u vrućim letnim uslovima. To su relativno mekane gume koje čvrsto prianjaju na asfalt i omogućavaju da pravite oštre zavojena vrelom i suvom kolovozu. Njihov gazeći sloj je dizajnairan da poveća performanse.  Kod niskih temperatura gazni sloj letnjih guma otvrdne, pa je zato naleganje na put lošije, a put kočenja duži. Iako nije retkost da naši vozači i zime voze auto sa letnjim gumama, moramo da kažemo da to nije preporučljivo, jer su letnje gume napravljene od takvog materijala, koji se na temperaturama ispod 7 stepeni “stvrdne”, pa auto postaje nesiguran, uslovno rečeno i opasnost, na kolovozu. Letnji pneumatici su napravljeni od takozvane “tvrde” smeše kojoj se, na temperaturama ispod 7 stepeni, znatno smanjuje elastičnost. Još jedna razlika između letnjih i zimskih guma je u lamelama, odnosno “šarama”. Na zimskim pneumaticima ima ih pet puta više nego na letnjim.

Zimske gume

Gazni sloj zimske gume mekši je i bolje naleže na put kod niskih temperatura (s druge strane,  na vrućem letnjem asfaltu ovaj tip pneumatika se brzo troši). Zbog specijalnih materijala i komponenti, i načina pravljenja, zbog dubine šara, zimska guma bolje prianja na snežne, ledene i vodene podloge, i napravljena je tako da se prilagođava niskim temperaturama i omogućava bolje kočenje. Gušće šare i veći broj kanala za odvođenje vode su razlog što čak i najjeftiniji zimski pneumatici imaju četiri puta bolje prianjanje na kolovoz nego letnji. Pored toga što su brojnije, šare na zimskim gumama su dublje i oblikovane su tako da spreče zadržavanje snega i pojavu “akvaplaninga” (stvaranje tankog sloja vode između pneumatika i podloge, što rezultira gubitkom kontrole nad vozilom koje se ponaša kao da vozi sa “ćelavim” gumama). Zimski pneumatici sadrže dosta silike koja im omogućava elastičnost čak i pri temperaturama od minus 25 stepeni, tako da pritisak na kontaktnu površinu ostaje ravnomeran, pa točak dobro naleže na podlogu i vožnju čini bezbednijom. Zimski pneumaticiobezbeđuju najveću sigurnost, ako su montirane na sva četiri točka.

Pneumatici za obe sezone

Pneumatici za obe sezone su dizajnirani za sve vremenske uslove – imaju neke osobine i letnjih i zimskih pneumatika. Prednost ovih oneumatika je što ne morate dva puta godišnje da menjate pneumatike na automobilu. Međutim, ovi pneumatici nemaju SVE osobine letnjih i zimskih pneumatika, testovi za njih su rađeni na određenom tipu kolovoza u određenim uslovima, pa ne možete znati kako će se ponašati na kolovozima koje koristite.

Tehničkom evolucijom pneumatici naših vozila postaju veoma ozbiljni učesnici u segmentima brzine, sigurnosti i udobnosti. I još jedna stvar: postaju ukrasni elememti naših ljubimaca.

——-

– Kako sačuvati gumu?

U trenucima kada dolazi zima čujemo ovako pitanje. Uskoro ćemo pisati o čuvanju i pumpanju pneumatika.

Dotle, sigurnu i udobnu voznju vam želi Autoservis Meda.