Krecu zimski dani, hladni novembarski u vec dalekoj 2011.g., u tom periodu je i kod nas na poslu i povecan obim svih vrsta usluga od krpljenja gume,zamena i prodaje guma, zamena delova i svih nekih drugih delatnosti. Naravno, tada ni mi ne znamo kako se zovemo, svima bi da izadjemo u susret, savetom, uslugom, osmehom (ima jedna mala sto mi govori da moram to da vezbam), razgovorom.
U tim danima je najbitnije da se procenat nasih gresaka smanji na minimum, minimuma, jer slucajna greska je uvek moguca, pogotovo gde imate svakog dana stotinu telefonskih poziva, gde mobilni telefon samo zvrcka, nase musterije u VELIKOM broju slucajeva su strpljivi i imaju razumevanja za vreme koje provedu kod nas, naravno onaj mali broj je manje strpljiv i zbog svojih planiranih obaveza zele da budu gotovi sto pre, maltene u trenu kada su dosli, svakako da to razumemo jer svi imaju svoje obaveze koje moraju i da zavrse. Ali, cesto pricam, a ovaj post i pisem zbog onih slucajnih, nenamestenih smesnih dogadjaja u tim trenucima kada su velike guzve.Tog dana smo imali vec zakazane musterije, i svi krecemo u posao, onako ispavani i odmorni sa radnim elanom, naravno pristizu i musterije koje nisu zakazale i njima treba napraviti prostora i uraditi sve oko njihovog vozila. U jednom trenutku negde oko podneva stizu nam nova kolicina guma, u servisu velika guzvi, fiksni telefon se usijao, mobilni zvrci vise ne znam ni ko zove, radni sto pun dostavnica, faktura, kalkulacija, znaci tzv., haos. Ulazi gospodin tridesetih godina, ja u tom trenutku radim kalkulaciju guma koje su upravo stigle, i on stoji onako ne zna kome da se obrati i ja naravno setim se recenice moje drugarice (moras imati osmeh, to su tvoje musterije – naravno da je ona u pravu), namestim osmeh i upitam: „Mogu li vam pomoci?“. Covek se okrete prema meni, pridje i rece mi: „Meni trebaju gume“. Posto videh da taj razgovor mora biti konkretniji, ja ostavih moj posao i pocnem sa pitanjem, koji auto vozite, koja je dimenzija guma, hocete li zimsku gumu, ili neku drugu, on covek na svako moje pitanje odgovara sa -NE ZNAM-. Osmeh ne skidam, i da bih coveku bio jos vise na usluzi, u jednom trenutku ustajem i kazem: „Dajte da pogledam vase gume (misleci na istrosenost guma), pa da odlucimo koliko guma vam treba ili 2 ili 4. Na sta ce covek meni onako glasnije i iznenadjujuce: „Pa moje gume su OKRUGLE, sta ima da ih gledas“.
U tom trenutku pocinje grohotan smeh i musterija i mojih kolega, sto bi rekli, eto sale, sege, smeha ni otkuca.
U tim danima je najbitnije da se procenat nasih gresaka smanji na minimum, minimuma, jer slucajna greska je uvek moguca, pogotovo gde imate svakog dana stotinu telefonskih poziva, gde mobilni telefon samo zvrcka, nase musterije u VELIKOM broju slucajeva su strpljivi i imaju razumevanja za vreme koje provedu kod nas, naravno onaj mali broj je manje strpljiv i zbog svojih planiranih obaveza zele da budu gotovi sto pre, maltene u trenu kada su dosli, svakako da to razumemo jer svi imaju svoje obaveze koje moraju i da zavrse. Ali, cesto pricam, a ovaj post i pisem zbog onih slucajnih, nenamestenih smesnih dogadjaja u tim trenucima kada su velike guzve.Tog dana smo imali vec zakazane musterije, i svi krecemo u posao, onako ispavani i odmorni sa radnim elanom, naravno pristizu i musterije koje nisu zakazale i njima treba napraviti prostora i uraditi sve oko njihovog vozila. U jednom trenutku negde oko podneva stizu nam nova kolicina guma, u servisu velika guzvi, fiksni telefon se usijao, mobilni zvrci vise ne znam ni ko zove, radni sto pun dostavnica, faktura, kalkulacija, znaci tzv., haos. Ulazi gospodin tridesetih godina, ja u tom trenutku radim kalkulaciju guma koje su upravo stigle, i on stoji onako ne zna kome da se obrati i ja naravno setim se recenice moje drugarice (moras imati osmeh, to su tvoje musterije – naravno da je ona u pravu), namestim osmeh i upitam: „Mogu li vam pomoci?“. Covek se okrete prema meni, pridje i rece mi: „Meni trebaju gume“. Posto videh da taj razgovor mora biti konkretniji, ja ostavih moj posao i pocnem sa pitanjem, koji auto vozite, koja je dimenzija guma, hocete li zimsku gumu, ili neku drugu, on covek na svako moje pitanje odgovara sa -NE ZNAM-. Osmeh ne skidam, i da bih coveku bio jos vise na usluzi, u jednom trenutku ustajem i kazem: „Dajte da pogledam vase gume (misleci na istrosenost guma), pa da odlucimo koliko guma vam treba ili 2 ili 4. Na sta ce covek meni onako glasnije i iznenadjujuce: „Pa moje gume su OKRUGLE, sta ima da ih gledas“.
U tom trenutku pocinje grohotan smeh i musterija i mojih kolega, sto bi rekli, eto sale, sege, smeha ni otkuca.
KOMENTAR