JA SAM BIO DOBAR DECAK….ALI, NE UVEK

                  Ulica, Jakuba Kuburovic, je dosta prometna ulica bila a i sada je takodje i nekako sastavlja dva dela Zemuna, jedan deo koji je obod starog jezgra Zemuna, Senjski trg, i drugi deo blagom uzbrdicom udara u prve zgrade koje su napravljene u posleratnom periodu u Zemunu. U vreme mog detinjstva moja ulica je bila poplocana makadamom, oivicena bagremima i trolejbus je vedro tutnjao ka i iz Beograda. Tu po ulici smo se okupljali oko Stevicine i moje kapije i onda se dogovarali sta cemo toga dana raditi i u cijem dvoristu se igrati. Dvorista su bila ogromna i igrali smo se nama tada normalnih igara – zmurke, trule kobile, klikera, fudbala i kosarke. naravno malo nas je sretnika imalo, nasledilo ili na poklon dobilo bicikl, nase masovno prevozno sredstvo su bile trokolice, a rosule su bile stvarno retke i dokaz da neciji roditelj za nesto malo bolje zaradjuje od nasih koji su bili uglavnom zaposleni u fabrikama. U to vreme su merila drugarstva bila drugacija, za razliku od danasnjih razmisljanja ko je pravi ili po potrebi drugar. Naravno drugacija vremena su naisla i ona imaju svoja merila, svidelo se to nama ili ne.                 

 Dakle, pocinje raspust, mnogi odlaze kod svojih na selo, planinu, eventualno na more, a leto krece sa svojim vrelinama, koje u jednom decaku izazivaju potrebu da ugase onaj osecaj dosade. Eh, sad znam da su to djavolski izazovi, julska vrelina, subotnji dan, ja sam na ulici, nekako se ona prasina smirila, nema ni saobracaja, zice od trole miruju, a napolju ulica, makadam kocka, vrelina asfalta i ja sami. Takva situacija decaku  u dokolici letnjoj skrecu misli na razne stvari, gde krenuti, koga dozivati, da li jos spavaju ili su otisli na Dunav, zove i Radecko i Lido peskovito, krecu i one djavolske misli da li uzeti loptu i udarati o komsijin zid dok on ne izadje i pojuri me, eto zabave, onda se setih da je i on na nekom putu, da li otici do Mileta i gledati njegove golubove, ali nesto i nisam ljubitelj golubarstva, mozda kada bi poleteli i puska vazdusna tu bila pa da probam svoju preciznost, ma ne ni to mi nije neki gust. U jednom trenutku pogledam niz ulicu, nasa komsinica druga kuca uz ulicu od nas ide lagano se gega i sa pijace nosi dva cegera puna namirnica, naravno subotnji je dan, ljudi idu u snabdevanja. Eto djavola onog sto decu gura u nestasluke, pomislih kako su teski ti cegeri, i sta bi bilo kada bi slucajno, ili mozda uz moju malu pomoc, komsinica saplela, pala i kompletno snabdevanje rasulo po ulici. Letnja vrucina, makadam kocka, zice od trole, djavo sto mi mastu donese, i puna ulica raznih namirnici, paradjza, luka, jaja, voca, sira, i odjednom moje velike usi u njenoj ruci. Nestao je mir i tisina ulicna, poskakase makadam kocke, sve se okrenulo i odjednom puni prozori komsija, i odjednom vreo dlan i samar poznate osobe. Znate tada i djavo pobegne od vas, a onda osetite i samar sa druge strane, moja majka je na moju zalost iz dvorista videla kada sam sa ledja podmetnuo komsinici nogu, ali verujte nisam ja pa to je onaj djavolcic u meni, ja sam dobar bio decko ali eto bas tog dana….

Da vam ne pricam o kaznama koje sam morao da odradim, i da vam ne pricam o strahu da li ce komsinica doci kada mi se otac vrati sa puta, ali eto i komsinici je valjda bilo zao batina koje sam dobio.Ali stvarno nisam ja, komsinica je jedna fina i dobra zena, ma i ja sam bio dobar…nego onaj djavo, sto mi mastu zagolicao…cuvajte se djavolcica…